Srpska poezija (serbian poetry)

All serbian good poetry is more than welcome here and its translation in any language.

Miroslav Mika Antic - Opomena

Vazno je,
mozda, i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.

I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.


A WARNING

It is important,
maybe, that we know :
a man is wanted only if he wants.

And if we give the whole being,
only then we will be whole.

We will know only when we say sincere words,
the same.

And only when we seek,
someone would be able to meet us.

Well, I've tried translating some and some of them are already on ATL, and some, stolen, on various other websites. Originals - here (including my version of Opomena< still working on it:-)

It's old fashion language so it is hard to translate some songs. A moze i na srpskom Zanimljiva je tvoja verzija. Ja sam na prvu loptu napisao ovo i trudio sam se sto bukvalnije da prevedem.

This poem was written by me!

ODLAZI - Djordje Mitic

Gorelo je srce moje tuzno
gorele su reci u vazduhu
plakao sam ocima suvim
varao sam svoju crnu dushu

odlazi i ne pitaj zasto
tvoj glas je ton koji boli
odlazi, razloga je puno
odlazi iako te volim

ti si ta koja zna da kaze
" volim tvoje oci tamne boje"
al' one znaju kada srce laze
nikad stvarno nisu bile tvoje

odlazi, idi varaj drugog
zacaraj ga rukama golim
odlazi, razloga je puno
odlazi iako te volim

i kad jednom budesh srela mene
pomisli da plod sam maste tvoje
uzivaj u ljubavi sama
uzivaj uz jesenje boje

zazmuri, prasina se dize
pokrij svoje lice, ja te molim
odlazi, razloga je puno
odlazi iako te volim.

GO AWAY ( LEAVE )

My sad heart was burning
and words were burning in the air
i cried with dried eyes
and tried to trick my black soul

Leave,do not ask why
your voice is the tone that hurts
leave, the reasons are many
leave, it's not important that i love you

you are the one who once said
"i love your beautiful dark eyes''
but they knew your heart was lying
they were never really yours

Leave, and trick someone else
cast your spells with your naked hands
leave, the reasons are many
leave, it's not important that i love you

and when someday you see me on the street
believe that i am a part of your imagination
enjoy in love all alone
enjoy in the colors of autumn

and close your eyes
the dust is spreading
cover your face, i beg you
leave, the reasons are many
leave, it's not important that i love you.

Pateticno, ali solidno napisano...

Volim patetiku, ponekad. Da je solidno bash i ne znam...mali sam bio kad sam pisao ovo

Eh.... Znam to, i ja sam neku napisao...
Al mrzim patetiku...

I ja sam pisao u pubertetu

Pa oko 16 sam imao i hteo sam da se "ubijem" zbog nje Pishem i sad...mada ne lichi na ovo!

Budalo... Kakvo ubijanje...

Evo jedna pesmica za tebe...

[VDrHdWfn_pY]http://www.youtube.com/watch?v=VDrHdWfn_pY[/video]

Znam sta mnogi misle o Lukasu... Ja ga licno prvi ne volim bas zato sto je zagrizeni Zvezdas.. (inace, bio sam na nekih 50ak metara kada su onomad pucali na njega... Cuo pucanj... NBGD blokovi, jbg. )
Al da ima pesme, i da krada najbolje pesme, i da pravi atmosferu... vala pravi...

Pa oko 16 sam imao i hteo sam da se "ubijem" zbog nje

Ovo mora da te je moj vevolver (vrskam R) asocirao, haha.

Budalo... Kakvo ubijanje...

Stvarno, Aca Lukas zaista za malo da ne preživi, što ljubav što metak. Ovo mi nije omiljena, ali ajde, ima English lyrics, ko želi malo patetike

(Ne ide uz Miroslava Antića, šta sad....)

[TgMb36cr2U0]http://www.youtube.com/watch?v=TgMb36cr2U0[/video]

DIDNT SURVIVE

(Sunday, August 28
3:30 pm
The weather in town sunny and warmth
Full traffic and plethoric
team Radio Love wishes you a nice day)

Black glasses, white flower in my pocket and goodbye letter I know it by heart
candles in my hands
on my eye the tear shines
Someone died to me, that someone is me

Chorus:
Didntt survive your betrayal
That someone have what is mine
Oh, is your body touched by other hands

Didnt survive that you are beautiful
More beautiful than as you were with me
Oh, are your lips kissed by other lips

I died for you, I died, you didnt
You cried for me (4x)

Over me are thousand of reasons to be alive and be happy again
Girls walk in red dresses
And birds sings
They all bother me

A corona with bay I throw in the river
For the biggest love in this century
Oh, is your body touched by other hands

Didnt survive that you are beautiful
More beautiful than as you were with me
Oh, are your lips kissed by other lips

I died for you, I died, you didnt
You cried for me (4x)

Over me are thousand of reasons to be alive and be happy again
Girls walk in red dresses
And birds sings
They all bothers me

All bothers me

All bothers me

Omiljena od Lukasa? Pa sto ne kazes... (meni je ova sto sam stavio sada asocirala zbog "Nemoj, nemoj, ti si mrtva za mene...")

[360mP4Ua1rw]http://www.youtube.com/watch?v=360mP4Ua1rw[/video]

"Zar niko nema da mi da
Noz da se izbodem..."

Koji dijabolik moras biti da stavis ovako nesto u pesmu... xaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxa

Evo malo bolji kič, tekst je sranje, a spot malo bolji. (O poeziji kasnije)

[leLq7gOMWCs]http://www.youtube.com/watch?v=leLq7gOMWCs[/video]

Pucaj u srce,pucaj mi u grudi,
sad nam je biti il ne biti,toplo il hladno,
poljubac il metak oruzje izaberi ti.
Pucaj mi u srce pucaj mi u grudi,
mozes me ljubiti il ubiti.toplo il hladno
poljubac ili metak oruzje izaberi ti.

Poljubac je oružije... pa nije loše.

Jel pati još neko od insomnije?
Evo poezije, da se ispucam pre nego što odem. Ovo se zove krađa možda, ali ima pleminitu svrhu.

Evo jednog linka Serbian Lyric poetry (Ruski sajt?)

Moja majka obožava ovu:

Desanka Maksimović

STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više dražii
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se tražii,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prićii! Zašto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.


APPREHENSION

No… don’t come to me! I want to adore
and love your two eyes from far, far away.
For, happiness’s beau just while waiting for
when only allusion comes out of its way.

No… don’t come to me! There is more allure
in waiting with sweet apprehension, fear.
Just while seeking out everything is pure;
It’s nicer when just foreboding is near.

No… don’t come to me! Why that, and what for?
Only from afar all stars spark and glee;
Only from afar we admire all.
No… let not your eyes come closer to me.

About pupils which were shot by Nazi in Kragujevac.

Desanka Maksimović

KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isti su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu džepova.
I činilo se svakom
da ce dugo,
da ce vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redova celi
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.


BLOODY FAIRY TALE

It happened in a land of farmers on hilly Balkan
far, far away;
a troop of students
died martyred
on one single day.

They were all born
in the same year.
For all of them, the school days were the same:
They were all taken
to the same festivals with cheer,
they were all vaccinated
until the last name,
and they all died on the same day.

It happened in a land of farmers on hilly Balkan
far, far away;
a troop of students
died martyred
on one single day.

And only fifty-five minutes
prior the death moment,
a small troop of fidgets
sat beside their school desks
solving the same hard math quest:
“If a traveler goes by foot,
how much time he needs to rest...”
and so on.

Their thoughts were filled
with same figures and tags
and there was a countless amount
of senseless As and Fs
in their notebooks and in their bags.
They were squeezing
a whole bunch of secrets that mattered--
either patriotic or a love letter--
on the bottom of their pockets.
And everyone of them supposed
that he would for a long time,
for a very, very long time
run under the blue sky--
until all math quests on the world
were done and gone by.

It happened in a land of farmers on hilly Balkan
far, far away;
a troop of students
died martyred
on the same day.

Whole rows of boys
took each other’s hands
and leaving the last school class
went to the execution quietly,
as the death was nothing but a smile.
All friends in rows were,
at the same moment,
lifted up to the eternal domicile.

Besmrtna pesma

AN IMMORTAL POEM

Ma ne mislim bukvalno ubijem nisam budala...daleko od toga. I dalje pomislim na nju u drugom kontekstu a eto dobri smo prijatelji sad. Inace lukasa stvarno ne volim ali svidja mi se pesma Kafana na Balkanu.

Pomislice ljudi da sam neki pateticni samoubica

One of my favourite poems... Overrun by emotions every time..

Плава гробница - Милутин Бојић

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!