učenje srpskog sa mađarskim knjigama

[ako vas mrzi sve ovo da pročitate, pogledajte samo ono što sam izabrala iz treće lekcije]

U početku kada sam htela da naučim srpski, tražila sam knjigu. postoji samo jedna knjiga na mađarskom za ljude koje žele da nauče srpski, i to je od 1986 godine (ako se dobro sećam). Našla sam jednu kod nas u Biblioteci. Pošto nisam mogla da ga kupim nigde, htela sam da tipkam celu knjigu za sebe. Tipkala sam 15 strane ali me je mrzilo da tipkam dalje.

Kao što znamo, te knjige uglavnom počinju sa azbukom, i prva lekcija bi trebalo da bude onda "Dobar dan, zovem se Milan Kovač. Drago mi je što smo se upoznali." itd.

Ova knjiga počne sa lokativnom padežom, ali ne priča u padežima, ni o rodima, i izgleda kao da je nešto što treba da zapamtiš za svaku reč.

Ljubljana je na karti
Skoplje je u Jugoslaviji
Sarajevo je lepo
I Zagreb je lep.
Beograd je na Dunavu.
I Budimpešta je na Dunavu.
Reka je malena.
Jezero je maleno
Dunav je na karti
Ljubljana je na karti gore
Skoplje je na karti dole
Dubrovnik je grad na moru.
I split je grad na moru.
I Rijeka je grad na moru
Rijeka je grad u Jugoslaviji.
Budimpešta je grad u Mađarskoj.
Dunav je reka u Mađarskoj i Jugoslaviji.

(traje ovako još nekoliko vreme)



Druga lekcija!

Ovo je šešir. To je šešir. Ono je šešir
Ovo je šolja. To je šolja. Ono je šolja.
Ovo je čaša. To je čaša. Ono je čaša.
Šta je ovo? Šta je to? Šta je ono?
Da li je ovo šešir? Da li je to šešir? Da li je ono šešir?
Da li je ovo šolja? Da li je to šolja? Da li je ono šolja?
Da li je ovo čaša? Da li je to čaša? Da li je ono čaša?
Ovo nije šešir. To nije šešir. Ono nije šešir.

još ne znam da kažem kako se zovem na srpskom, ali ako idem u Srbiju mogu da pokažem na šolju i da pametno zapitam "Da li je ono šolja?"


posle, dolaze spisak reči koji su neophodno kada učiš jezik nekoliko dana:

šešir – kalap
šolja csésze
čaša – pohár
da li (je)? vajon?
vešalica – fogas
stolica – szék
pod – padló
stolić – asztalka
štednjak – tűzhely
košulja – ing
ormar – szekrény
cigareta – cigaretta
pepeljara – hamutartó
pepeo -hamu (muški rod)
su – vannak

onaj "su". nigde ne piše linearno "ja sam, ti si, on je". izgleda da je su najvažnji.

Ovo nije šolja, ovo je čaša. U čaši je voda.
To nije šešir, to je šolja. U šolji je čaj.
Ono nije čaša, ono je šolja. U šolji nije čaj, u šolji je mleko.

bitno je da možemo raspravljati o tome da li je šolja ili čaša u pitanju.



aha, malo kasnije ipak ima malo gramatika:

2. A személyes névmások

ja – én mi - mi
ti – te vi – ti
on, ona, ono – ő, az oni, one, ona – ők, azok

Harmadik személyben (ő, az, ők, azok), a személyes névmásnak három végződése van a három nyelvtani nem számára. Ez a névmás nemcsak személyre, hanem dologra is vonatkozhat. Például: Šešir nije na vešalici. On je na stolici. A kalap nem a fogason van, hanem a széken.

3. A biti 'lenni' ige ragozása

Állító alakban:

ja sam mi smo
ti si vi ste
on, ona, ono je oni, one, ona su

Treća lekcija!!!!



Treća Lekcija - U kafani

lekcija počne ovako:

Milan: Dobar dan.
Osman: Dobar dan. Zdravo.
Milan: Kako si? Gde je jozo?
Osman: Na moru, u Dubrovniku. Kupuje vikendicu.
Milan: Kad je u Sarajevu, mi ovde sedimo.
Osman: Šta obično pijete?
Milan: Kao i uvek, rakiju pa crnu kafu, a ponekad i pivo.
Osman: A žena? Ona je veoma ljuta kad on pije.
Milan: Žena, žena... A šta ti piješ?
Osman: Kafu i mineralnu vodu.
Milan: Više ne piješ rakiju? I ti kupuješ vikendicu?
Osman: Kakvu vikendicu? Samo o rakiji više ni da čujem.
Milan: Šta, zar si bolestan? Mineralnu vodu piju bolesni ljudi. Ja uz pljeskavicu pijem šljivovicu a onda crnu kafu.
Osman: Ja jedem pljeskavicu bez rakije.
Milan: A ja jedem i pijem sve – bez mineralne vode.

Osman: Idemo kući. Ti si već pijan.
Milan: Ja pijan? Ne, ja nisam pijan. Ko to kaže? Ja sam potpuno trezan. Ovde niko nije pijan.
Osman: Dobro, dobro, nisi pijan, ali idemo kući.
Milan: Samo još jednu rakiju, ja i ti?
Osman: Ne, ne, nisi trezan.
Milan: Onda idemo kući, neka jednom vidi žena da i ja trezan dolazim kući.

a još uvek ne znamo kako se na srpskom kaže "kako se zoveš?"

lele

Never mind books... here:



"Ja se zovem ..."

Although you were just making a point, I couldn't resist posting the song lol
But, anyways, I don't think you should be 'transiting' to Serbian through Hungarian if for no other reason than because of genders

"Našla sam jednu kod nas u Biblioteci. Pošto nisam mogla da je kupim nigde"

U početku, kada sam htela da naučim srpski, tražila sam knjigu.
Želeći da naučim srpski jezik, bila mi je potrebna knjiga. Na mađarskom jeziku postoji samo jedna knjiga za učenje srpskog (za osobe koje žele da uče srpski), našla sam je kod nas u bibljoteci. Pošto knjiga nije mogla nigde da se kupi (savetuju da je izražavanje lepše kada se izbegava česta upotreba prvog lica jednine) želela sam da je celu isfotokopiram za sebe. Isfotokopirala sam prvih petnaest strana i dalje me je mrzelo.

....
"počinju sa azbukom" - počinju azbukom, bolje.

Ta knjiga počinje lokativom (zna se da je lokativ padež), ali sami padeži nisu objašnjeni, kao ni rodovi ("ni o rodovima") i izgleda da se sve doslovce mora tako naučiti (ako sam razumela šta si htela reći).
"da zapamtiš za svaku reč" ne može, da zapamtiš svaku reč može.

"traje ovako još nekoliko vreme" ----> ovako traje još neko vreme. nekoliko je za brojive imenice (nekoliko olovki, npr.)

"mogu da pokažem na šolju i da pametno zapitam ..."... čudna rečenica....ovo "pametno zapitam" je pogotovo čudno....al ajde, može da prođe.


Potom (ne može se baš počne sa "posle"), dolazi spisak reči koji su neophodne (još bolje - spisak neophodnih reči) ....

"nigde ne piše linearno..." ovo "linearno" se isključivo susreće u matematici (linearna funkcija, linearno raste... npr.), ne u jeziku... ali možda nisam upućena, ne znam. Možda je to "povezano" umesto "linearnog".

"ipak ima malo gramatika" - ipak ima malo gramatike



Dobra knjiga!

i just tried via hungarian in the beginning. and then i found the bit of the book i'd typed up last night and thought it was really funny so i shared it.

želela sam da je celu isfotokopiram za sebe.

ne, toliko pametna nisam bila. ja sam tipkala prvi 15 strane. tipkam brzo, ali nakon petnaest strana me je mrzelo dalje.

.ovo "pametno zapitam" je pogotovo čudno....al ajde, može da prođe.

to je bila malo ironija od mene.

hvala za objašnjenje oko reči "linearno." na engleskom je koristimo i van matematike.



i ovaj "To nije šešir, to je šolja. U šolji je čaj." je dobro. Zamislim učenik kako ide u kafanu:

konobarica: izvolite
učenik: molim vas, jedan šešir čaja
konobarica: molim?
učenik: jedan šešir čaja molim lepo

Svakako i mi koristimo rec linearno (ne samo u matematici) s tim da bih pre rekla "nigde se linearno ne navodi"

As for "pametno zapitam", it's perfectly fine though, more common would be to say "... i napravim se pametna"

how would you combine "napravim se pametna" with "zapitam"?

Napravim se pametna i zapitam...
Napraveći se pametna, zapitam...
ili?

"ali ako idem u Srbiju mogu da pokažem na šolju i
da se pravim pametna sa pitanjem: "Da li je ono šolja?"

napravim se pametna sa pitanjem: "Da li je ono šolja?"

napravim se pametna pitajuci: "Da li je ono šolja?"

praveci se pametna zapitam: "Da li je ono šolja?"

hvalaaaaaaaaaaaa!

Nema na cemu!

Hmmmm.... ja mislim da ne bih izjednačila "pametno zapitam" i napravim se pametna", pošto ovo zadnje ima neku negativnu konotaciju. Možda "postavim pametno pitanje / postavim pitanje pametno"... ali ajde, da se ne gubimo u jezičkim detaljima.

Postoji, Pthalo, "mudro ćuti" (nema mudro pitaj ) i "pitaj lepo, kao svaki pametan čovek", kao kad ti stariji daju savet kako da se ponašaš


Hvala Spring za linearno, sad i ja znam Pa da, sretala sam u nekim stručnim tekstovima tu reč, valjda je bila u smislu: linearno, jedna dimenzija, jednoobrazno... sad zvam i za "linearno navesti". U hrvatskom se lakše usvajaju strane reči, čini mi se, tj. bliže su originalu.

Ah, tipkati = kucati (tipkanje - keyboarding, typing). Izvini, razumela sam da si knjigu fotokopirala pošto je nemaš.

Nije negativna konotacija nego upravo ono sto mislim da je ona htela da kaze .. Ne verujem da bi bilo mnogo pametno zapitati da li je ono solja kad vidis da jeste

"napravim se pametna" je ono što sam htela da kažem

da li je bolje pisati "kucati" umesto "tipkati"? ja sam videle obe variante (najčešće: "tipkamo se" "kuckamo se").

I can't really help with "kucamo se" (which I presume some people would say for chatting) cause I mostly chat with English speaking people so, when I talk with Serbians, I simply say things like "caskamo" (chat) .."cujemo se" (talk to you later)... "vidimo se" (see you later). Even when there's no hearing or seeing involved.

But, when it comes to: htela sam da tipkam celu knjigu za sebe ~ should be= htela sam da prekucam ..

ja sam otkucala prvih 15 strana. kucam brzo (500-600 otkucaja u minutu ), ali nakon petnaest strana me je mrzelo da kuckam dalje. (kuckam - cause it turned into an annoying activity )

Ja sam razumela da Pthalo zna gramatički pravilno da pita: "Da li je ovo šolja?", naučivši to iz knjige, ali ne i "Kako se zoveš?" pošto je to izostavljeno u prvim lekcijama. Jesam li tačno razumela Pthalo?

Da. Poenta je da knjiga bi trebalo da objasni osnovne stvari kao što i "kako se zoveš?" pre nego što učimo reči za alkohol i nije prijatno učiti jezik preko mizoginije. ne sećam se kada sam poslednji put upotrebljavala reć "trezan" (ili pijan, for that matter) na bilo kojem jeziku. da je treća lekcija bila "Milanove i Osmarove advanture u javnoj kući", efekt bi bilo isti na meni. Naravno treba naučiti i ove reči, ali ne u početku. (Mađarska reč za javnu kuću sam naučila preko knjige "Istočno od raja" .... ili ne, imamo dve reči za to, pristojniju varijantu sam naučila preko te knjige, drugu reč sam naučila od rođakinje, u kontekstu da su moje stvari bile razbacane u sobi)

Sada, naravno znam za "kako se zoveš"